Култура, образовање и наука

ИВО АНДРИЋ, добитник Нобелове награде за књижевност, је најчувеније име бх. књижевности у свијету. Рођен је у селу Долац поред Травника 1892. године. Након завршетка основне и средње школе у Травнику, Вишеграду и Сарајеву, наставио је своје студије у Загребу, Бечу и Кракову.Након завршетка доктората у Грацу 1924. године, придружио се дипломатском кору новоосноване Краљевине Срба, Хрвата И Словенаца. Напустио је своју последњу дипломатску мисију амбасадора у Берлину одмах након што је Њемачка напала и окупирала Југославију 06.04.1941.Након повратка у Београд, Андрић се повукао из јавног живота, пишући у изолацији дома неке од својих најбољих дјела.За вријеме Другог свјетског рата написао је своју најважнију књигу – роман „На Дрини ћуприја“, за који је примио Нобелову награду за књижевност 1961. године.Његова друга дјела – Травничка хроника, Госпођица, Приповијетке, Проклета авлија, Знакови поред пута и друге спадају у највишу категорију литерарне умјетности. Андрић је умро 13.03.1975.


Босна И Херцеговина има још једног нобеловца. То је ВЛАДИМИР ПРЕЛОГ који је примио ову највишу међународну награду за науку 1975. године.
Владимир Прелог је рођен 1906. године у Сарајеву, тада под влашћу Аустроугарске монархије. Завршио је средњу школу у Загребу, а факултетску диплому стекао је на Чешком технолошком институту у Прагу 1929. године. Универзитетска, истраживачка и научна каријера Владимира Прелога је била уско везана за великог научника Леополда Ружичку, који је био његов професор за вријеме студирања.
Ружичка је позвао Прелога почетком Другог свјетског рата да ради на Федералном технолошком институту у Цириху, гдје је он у потпуности развио свој научни потенцијал, на основу чега је 1975. године подијелио награду за хемију са аустралијским научником J.W. Cornforth-ом.
Владимир Прелог је умро 07.01.1998. године.


Уз Иву Андрића, МЕША СЕЛИМОВИЋ је несумњиво најзначајније име у литератури Босне и Херцеговине.
Рођен је 1910. године у Тузли. По завршетку Филозофског факултета у Београду радио је као гимназијски професор у свом родном граду до избијања Другог свјетског рата. Био је затворен 1942. године, а 1943. године придружио се партизанима, антифашистичкој армији народа Југославије. Након рата, радио је као универзитетски предавач у Сарајеву и прихватио многе важне дужности у култури. Последње године живота је провео у Београду, родном граду своје супруге.
Селимовић је прозни писац, а његов литерарни опус укључује неколико књига кратких прича, новела, студија, есеја и полемичког писања.
Свој највећи успјех је постигао са романом „Дервиш и смрт“, за који је добио све највеће југословенске награде за књижевност. Слиједећи роман „Тврђава“ (1970.) је такође био јако популаран.
Меша Селимовић је умро у Београду 11.07.1982.године.